glupàrati se
glupàrati se nesvrš. 〈prez. -ām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| gluparati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | gluparam |
| 2. | gluparaš |
| 3. | glupara |
| množina | |
| 1. | gluparamo |
| 2. | gluparate |
| 3. | gluparaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | gluparat ću |
| 2. | gluparat ćeš |
| 3. | gluparat će |
| množina | |
| 1. | gluparat ćemo |
| 2. | gluparat ćete |
| 3. | gluparat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | gluparah |
| 2. | gluparaše |
| 3. | gluparaše |
| množina | |
| 1. | gluparasmo |
| 2. | gluparaste |
| 3. | gluparahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | gluparao sam |
| 2. | gluparao si |
| 3. | gluparao je |
| množina | |
| 1. | gluparali smo |
| 2. | gluparali ste |
| 3. | gluparali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam gluparao |
| 2. | bio si gluparao |
| 3. | bio je gluparao |
| množina | |
| 1. | bili smo gluparali |
| 2. | bili ste gluparali |
| 3. | bili su gluparali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | gluparaj |
| množina | |
| 1. | gluparajmo |
| 2. | gluparajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| gluparajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| gluparao, gluparala, gluparalo | |
| gluparali, gluparale, gluparala | |
Definicija
pejor. praviti od sebe glupana nedoličnim postupcima (sredstvima jezika, npr. namjerno loše postavljenom artikulacijom glasova, iskrivljavanjem naglaska i sl. prikrivati pomanjkanje duhovitosti i neposrednosti u obraćanju ili informaciji); glupariti se, glupirati se
Etimologija
✧ vidi glẉp
