gònčīn
gònčīn m (gònčina ž) 〈G gončína〉
Definicija
knjiš.
| 1. | v. gonič |
| 2. | pren. onaj koji goni i postupa s ljudima kao gonič stoke [narodu treba pouke, a ne bit̕ mu gončin (a)] |
Etimologija
✧ vidi gòniti
