dòzvati
dòzvati (koga, što) svrš. 〈prez. dozòvēm, pril. pr. -āvši, imp. dozòvi, prid. trp. dȍzvān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dozvati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dozovem |
| 2. | dozoveš |
| 3. | dozove |
| množina | |
| 1. | dozovemo |
| 2. | dozovete |
| 3. | dozovu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dozvat ću |
| 2. | dozvat ćeš |
| 3. | dozvat će |
| množina | |
| 1. | dozvat ćemo |
| 2. | dozvat ćete |
| 3. | dozvat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | dozvah |
| 2. | dozva |
| 3. | dozva |
| množina | |
| 1. | dozvasmo |
| 2. | dozvaste |
| 3. | dozvaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dozvao sam |
| 2. | dozvao si |
| 3. | dozvao je |
| množina | |
| 1. | dozvali smo |
| 2. | dozvali ste |
| 3. | dozvali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dozvao |
| 2. | bio si dozvao |
| 3. | bio je dozvao |
| množina | |
| 1. | bili smo dozvali |
| 2. | bili ste dozvali |
| 3. | bili su dozvali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dozovi |
| množina | |
| 1. | dozovimo |
| 2. | dozovite |
| glagolski prilog prošli | |
| dozvavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dozvao, dozvala, dozvalo | |
| dozvali, dozvale, dozvala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| dozvan, dozvana, dozvano | |
| dozvani, dozvane, dozvana | |
Definicija
glasom potaknuti koga da dođe; zovnuti
Frazeologija
⃟ dozvati (koga, se) k pameti opametiti (se), odvratiti (koga, se) od nerazumnih postupaka;
dozvati (koga) k svijesti 1. odvratiti koga od nerazumnih postupaka 2. povratiti koga iz nesvijesti, osvijestiti
dozvati (koga) k svijesti 1. odvratiti koga od nerazumnih postupaka 2. povratiti koga iz nesvijesti, osvijestiti
Etimologija
✧ do-1 + v. zvati
