dŕpati
dŕpati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. dȓpām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| drpati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | drpam |
| 2. | drpaš |
| 3. | drpa |
| množina | |
| 1. | drpamo |
| 2. | drpate |
| 3. | drpaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | drpat ću |
| 2. | drpat ćeš |
| 3. | drpat će |
| množina | |
| 1. | drpat ćemo |
| 2. | drpat ćete |
| 3. | drpat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | drpah |
| 2. | drpaše |
| 3. | drpaše |
| množina | |
| 1. | drpasmo |
| 2. | drpaste |
| 3. | drpahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | drpao sam |
| 2. | drpao si |
| 3. | drpao je |
| množina | |
| 1. | drpali smo |
| 2. | drpali ste |
| 3. | drpali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam drpao |
| 2. | bio si drpao |
| 3. | bio je drpao |
| množina | |
| 1. | bili smo drpali |
| 2. | bili ste drpali |
| 3. | bili su drpali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | drpaj |
| množina | |
| 1. | drpajmo |
| 2. | drpajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| drpajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| drpao, drpala, drpalo | |
| drpali, drpale, drpala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| drpan, drpana, drpano | |
| drpani, drpane, drpana | |
Definicija
| 1. | grubom i nekontroliranom kretnjom vući; potezati, kidati |
| 2. | žarg. a. pejor. pipati (se), štipati (o dodirima) b. krasti |
Onomastika
♦ pr.: Dẕpa (Gvozd, Knin, I Slavonija), Dȑpić (290, Brač, Krk)
Etimologija
✧ prasl. *dьrpati, v. drapati
