ekstradírati
ekstradírati (koga) dv. 〈prez. ekstràdīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ekstradirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ekstradiram |
| 2. | ekstradiraš |
| 3. | ekstradira |
| množina | |
| 1. | ekstradiramo |
| 2. | ekstradirate |
| 3. | ekstradiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ekstradirat ću |
| 2. | ekstradirat ćeš |
| 3. | ekstradirat će |
| množina | |
| 1. | ekstradirat ćemo |
| 2. | ekstradirat ćete |
| 3. | ekstradirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | ekstradirah |
| 2. | ekstradiraše |
| 3. | ekstradiraše |
| množina | |
| 1. | ekstradirasmo |
| 2. | ekstradiraste |
| 3. | ekstradirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ekstradirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ekstradirao sam |
| 2. | ekstradirao si |
| 3. | ekstradirao je |
| množina | |
| 1. | ekstradirali smo |
| 2. | ekstradirali ste |
| 3. | ekstradirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ekstradirao |
| 2. | bio si ekstradirao |
| 3. | bio je ekstradirao |
| množina | |
| 1. | bili smo ekstradirali |
| 2. | bili ste ekstradirali |
| 3. | bili su ekstradirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ekstradiraj |
| množina | |
| 1. | ekstradirajmo |
| 2. | ekstradirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| ekstradirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| ekstradiravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ekstradirao, ekstradirala, ekstradiralo | |
| ekstradirali, ekstradirale, ekstradirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ekstradiran, ekstradirana, ekstradirano | |
| ekstradirani, ekstradirane, ekstradirana | |
Definicija
predati/predavati drugoj državi okrivljenu ili osuđenu osobu, (iz)vršiti ekstradiciju
Etimologija
✧ vidi ekstradícija
