ȅho
ȅho m 〈G ȅha, N mn ȅha, G ȇhā〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | eho |
| G | eha |
| D | ehu |
| A | eho |
| V | eho |
| L | ehu |
| I | ehom |
| množina | |
| N | eha |
| G | eha |
| D | ehima |
| A | eha |
| V | eha |
| L | ehima |
| I | ehima |
Definicija
| 1. | (Eho) ž mit. brbljava nimfa koju je Hera kaznila tako da je mogla samo ponavljati riječi koje je izrekao netko drugi; zaljubila se u Narcisa, ali kako mu nije mogla izraziti ljubav, u očaju se ubila i od nje je ostala samo jeka |
| 2. | odbijanje valova zvuka ili glasa u prirodi ili u kakvoj prostoriji, čuje se kao ponavljanje [javlja se eho]; jeka |
| 3. | razg. odjek (o glasovima, društvenim događajima, reklamama) [događaj je dobio svoj eho i u novinama] |
Etimologija
✧ grč. ēkhṓ: jeka
