akceptírati
akceptírati (što) dv. 〈prez. akcèptīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| akceptirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | akceptiram |
| 2. | akceptiraš |
| 3. | akceptira |
| množina | |
| 1. | akceptiramo |
| 2. | akceptirate |
| 3. | akceptiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | akceptirat ću |
| 2. | akceptirat ćeš |
| 3. | akceptirat će |
| množina | |
| 1. | akceptirat ćemo |
| 2. | akceptirat ćete |
| 3. | akceptirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | akceptirah |
| 2. | akceptiraše |
| 3. | akceptiraše |
| množina | |
| 1. | akceptirasmo |
| 2. | akceptiraste |
| 3. | akceptirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | akceptirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | akceptirao sam |
| 2. | akceptirao si |
| 3. | akceptirao je |
| množina | |
| 1. | akceptirali smo |
| 2. | akceptirali ste |
| 3. | akceptirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam akceptirao |
| 2. | bio si akceptirao |
| 3. | bio je akceptirao |
| množina | |
| 1. | bili smo akceptirali |
| 2. | bili ste akceptirali |
| 3. | bili su akceptirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | akceptiraj |
| množina | |
| 1. | akceptirajmo |
| 2. | akceptirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| akceptirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| akceptiravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| akceptirao, akceptirala, akceptiralo | |
| akceptirali, akceptirale, akceptirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| akceptiran, akceptirana, akceptirano | |
| akceptirani, akceptirane, akceptirana | |
Definicija
usvojiti/usvajati, prihvatiti/prihvaćati (neku činjenicu, nečije mišljenje i sl.); akcipirati
Etimologija
✧ lat. acceptare: primati
