cvokòtati
cvokòtati () nesvrš. 〈prez. cvòkoćēm, pril. sad. cvòkoćūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| cvokotati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | cvokoćem |
| 2. | cvokoćeš |
| 3. | cvokoće |
| množina | |
| 1. | cvokoćemo |
| 2. | cvokoćete |
| 3. | cvokoću |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | cvokotat ću |
| 2. | cvokotat ćeš |
| 3. | cvokotat će |
| množina | |
| 1. | cvokotat ćemo |
| 2. | cvokotat ćete |
| 3. | cvokotat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | cvokotah |
| 2. | cvokotaše |
| 3. | cvokotaše |
| množina | |
| 1. | cvokotasmo |
| 2. | cvokotaste |
| 3. | cvokotahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | cvokotao sam |
| 2. | cvokotao si |
| 3. | cvokotao je |
| množina | |
| 1. | cvokotali smo |
| 2. | cvokotali ste |
| 3. | cvokotali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam cvokotao |
| 2. | bio si cvokotao |
| 3. | bio je cvokotao |
| množina | |
| 1. | bili smo cvokotali |
| 2. | bili ste cvokotali |
| 3. | bili su cvokotali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | cvokoći |
| množina | |
| 1. | cvokoćimo |
| 2. | cvokoćite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| cvokoćući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| cvokotao, cvokotala, cvokotalo | |
| cvokotali, cvokotale, cvokotala | |
Definicija
bez voljnog poticaja udarati donjom vilicom o gornju (od hladnoće, u groznici, od straha) [cvokotati zubima]
