àkcident
àkcident m 〈G mn -nātā〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | akcident |
| G | akcidenta |
| D | akcidentu |
| A | akcident |
| V | akcidente |
| L | akcidentu |
| I | akcidentom |
| množina | |
| N | akcidenti |
| G | akcidenata / akcidenta |
| D | akcidentima |
| A | akcidente |
| V | akcidenti |
| L | akcidentima |
| I | akcidentima |
Definicija
| 1. | fil. a. promjenjivo, slučajno, nebitno svojstvo predmeta b. ono što ne postoji samostalno, po sebi, već postoji u drugom, kao dio drugoga |
| 2. | teol. u tomističkoj filozofiji i teologiji u kontekstu razmišljanja o vezi između biti i pojave, ono što pripada nekoj supstanciji i usavršava je (akcident ne može postojati bez supstancije) |
| 3. | rij. knjiš. nezgoda, nesreća, havarija prouzrokovana nepažnjom [akcident u nuklearnoj elektrani] |
Etimologija
✧ vidi akcidèncija
