čȁvao
čȁvao m 〈G čȃvla, N mn -vli, G -ālā〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | čavao |
| G | čavla |
| D | čavlu |
| A | čavao |
| V | čavle |
| L | čavlu |
| I | čavlom |
| množina | |
| N | čavli |
| G | čavala |
| D | čavlima |
| A | čavle |
| V | čavli |
| L | čavlima |
| I | čavlima |
Definicija
metalni šiljasti predmet s glavicom, ukucava se da se što učvrsti; brokva, brukva, ekser, klin
Sintagma
∆ ukrasni čavao dekorativni čavao kojega je glavica izrađena tako da služi za ukras
Frazeologija
⃟ raditi za čavle raditi za vrlo malu nagradu, biti vrlo slabo plaćen, raditi kao badava, raditi nizašto;
ne radim za čavle ne radim nizašto
ne radim za čavle ne radim nizašto
Onomastika
♦ pr. (nadimačka): Čȁvlek (300, Međimurje, Zagorje), Čàvlin (S Dalmacija, Podravina), Čàvlina (290, Zagora, Z Slavonija)
Etimologija
✧ tal. chiavello
