dinàmīt
dinàmīt m 〈G dinamíta〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | dinamit |
| G | dinamita |
| D | dinamitu |
| A | dinamit |
| V | dinamite |
| L | dinamitu |
| I | dinamitom |
| množina | |
| N | dinamiti |
| G | dinamita |
| D | dinamitima |
| A | dinamite |
| V | dinamiti |
| L | dinamitima |
| I | dinamitima |
Definicija
| 1. | kem. vojn. eksploziv razorne snage, nitroglicerin s kremenim pijeskom, ugljenom ili celulozom |
| 2. | pren. razg. onaj koji je živahan, dinamičan, pun eksplozivnosti |
Etimologija
✧ ime je dao (1867) švedski izumitelj A. B. Nobel, v.
