dòreći
dòreći (što) svrš. 〈prez. dorèčēm/-eknēm, pril. pr. -ekāvši, prid. trp. dorèčen〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| doreći | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | doreknem / dorečem |
| 2. | dorekneš / dorečeć |
| 3. | dorekne / doreče |
| množina | |
| 1. | doreknemo / dorečemo |
| 2. | doreknete / dorečete |
| 3. | doreknu / doreku |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | doreći ću |
| 2. | doreći ćeš |
| 3. | doreći će |
| množina | |
| 1. | doreći ćemo |
| 2. | doreći ćete |
| 3. | doreći će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | dorekoh |
| 2. | doreče |
| 3. | doreče |
| množina | |
| 1. | dorekosmo |
| 2. | dorekoste |
| 3. | dorekoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dorekao sam |
| 2. | dorekao si |
| 3. | dorekao je |
| množina | |
| 1. | dorekli smo |
| 2. | dorekli ste |
| 3. | dorekli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dorekao |
| 2. | bio si dorekao |
| 3. | bio je dorekao |
| množina | |
| 1. | bili smo dorekli |
| 2. | bili ste dorekli |
| 3. | bili su dorekli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dorekni / doreci |
| množina | |
| 1. | doreknimo / dorecimo |
| 2. | doreknite / dorecite |
| glagolski prilog prošli | |
| dorekavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dorekao, dorekla, doreklo | |
| dorekli, dorekle, dorekla | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| dorečen, dorečena, dorečeno | |
| dorečeni, dorečene, dorečena | |
Definicija
usp. reći
| 1. | izreći do kraja |
| 2. | formulirati, oblikovati u potpunosti neku ideju |
Etimologija
✧ do-1 + v. reći
