dokònčati
dokònčati (što) svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. dȍkončān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dokončati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dokončam |
| 2. | dokončaš |
| 3. | dokonča |
| množina | |
| 1. | dokončamo |
| 2. | dokončate |
| 3. | dokončaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dokončat ću |
| 2. | dokončat ćeš |
| 3. | dokončat će |
| množina | |
| 1. | dokončat ćemo |
| 2. | dokončat ćete |
| 3. | dokončat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | dokončah |
| 2. | dokonča |
| 3. | dokonča |
| množina | |
| 1. | dokončasmo |
| 2. | dokončaste |
| 3. | dokončaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dokončao sam |
| 2. | dokončao si |
| 3. | dokončao je |
| množina | |
| 1. | dokončali smo |
| 2. | dokončali ste |
| 3. | dokončali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dokončao |
| 2. | bio si dokončao |
| 3. | bio je dokončao |
| množina | |
| 1. | bili smo dokončali |
| 2. | bili ste dokončali |
| 3. | bili su dokončali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dokončaj |
| množina | |
| 1. | dokončajmo |
| 2. | dokončajte |
| glagolski prilog prošli | |
| dokončavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dokončao, dokončala, dokončalo | |
| dokončali, dokončale, dokončala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| dokončan, dokončana, dokončano | |
| dokončani, dokončane, dokončana | |
Definicija
dovesti do konca, do kraja; dovršiti
