bréčati
bréčati nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| brečati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | brečim |
| 2. | brečiš |
| 3. | breči |
| množina | |
| 1. | brečimo |
| 2. | brečite |
| 3. | breče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | brečat ću |
| 2. | brečat ćeš |
| 3. | brečat će |
| množina | |
| 1. | brečat ćemo |
| 2. | brečat ćete |
| 3. | brečat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | brečah |
| 2. | brečaše |
| 3. | brečaše |
| množina | |
| 1. | brečasmo |
| 2. | brečaste |
| 3. | brečahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | brečao sam |
| 2. | brečao si |
| 3. | brečao je |
| množina | |
| 1. | brečali smo |
| 2. | brečali ste |
| 3. | brečali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam brečao |
| 2. | bio si brečao |
| 3. | bio je brečao |
| množina | |
| 1. | bili smo brečali |
| 2. | bili ste brečali |
| 3. | bili su brečali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | breči |
| množina | |
| 1. | brečimo |
| 2. | brečite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| brečeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| brečao, brečala, brečalo | |
| brečali, brečale, brečala | |
Definicija
zujati, zvečati
Etimologija
✧ vidi brȅcati
