brȅ
brȅ čest.
Definicija
srp. razg. (u vezi s mȍre ili uz imperativ obraćanja) u zn. pojačavanja rečenoga, skretanja pozornosti ili grubog upozoravanja ili dozivanja [mȍre bre; slušaj bre; nemoj bre]
Etimologija
✧ grč. mōré: budalo
