vòštiti
vòštiti (što) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -tēći, gl. im. -tēnje/vòšćēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| voštiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | voštim |
| 2. | voštiš |
| 3. | vošti |
| množina | |
| 1. | voštimo |
| 2. | voštite |
| 3. | vošte |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | voštit ću |
| 2. | voštit ćeš |
| 3. | voštit će |
| množina | |
| 1. | voštit ćemo |
| 2. | voštit ćete |
| 3. | voštit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | voštah |
| 2. | voštaše |
| 3. | voštaše |
| množina | |
| 1. | voštasmo |
| 2. | voštaste |
| 3. | voštahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | voštio sam |
| 2. | voštio si |
| 3. | voštio je |
| množina | |
| 1. | voštili smo |
| 2. | voštili ste |
| 3. | voštili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam voštio |
| 2. | bio si voštio |
| 3. | bio je voštio |
| množina | |
| 1. | bili smo voštili |
| 2. | bili ste voštili |
| 3. | bili su voštili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | vošti |
| množina | |
| 1. | voštimo |
| 2. | voštite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| vošteći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| voštio, voštila, voštilo | |
| voštili, voštile, voštila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| vošten, voštena, vošteno | |
| vošteni, voštene, voštena | |
Definicija
| 1. | premazivati voskom |
| 2. | pren. tući koga |
Frazeologija
⃟ voštiti leđa (komu) tući koga po leđima, mlatiti (ob. kao kazna šibom djeci)
Etimologija
✧ vidi vȍsak
