vònjati
vònjati (, čim, na što, po čemu) nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| vonjati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | vonjam |
| 2. | vonjaš |
| 3. | vonja |
| množina | |
| 1. | vonjamo |
| 2. | vonjate |
| 3. | vonjaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | vonjat ću |
| 2. | vonjat ćeš |
| 3. | vonjat će |
| množina | |
| 1. | vonjat ćemo |
| 2. | vonjat ćete |
| 3. | vonjat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | vonjah |
| 2. | vonjaše |
| 3. | vonjaše |
| množina | |
| 1. | vonjasmo |
| 2. | vonjaste |
| 3. | vonjahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | vonjao sam |
| 2. | vonjao si |
| 3. | vonjao je |
| množina | |
| 1. | vonjali smo |
| 2. | vonjali ste |
| 3. | vonjali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam vonjao |
| 2. | bio si vonjao |
| 3. | bio je vonjao |
| množina | |
| 1. | bili smo vonjali |
| 2. | bili ste vonjali |
| 3. | bili su vonjali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | vonjaj |
| množina | |
| 1. | vonjajmo |
| 2. | vonjajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| vonjajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| vonjao, vonjala, vonjalo | |
| vonjali, vonjale, vonjala | |
Definicija
| 1. | širiti vonj; djelovati na osjetilo njuha na nepoželjan način (nešto blaže nego smrdjeti) [vonjati na krv; vonjati memlom; vonjati po vlazi/vlagom; vonjati ustajalošću] |
| 2. | lokal. (čakavski), v. mirisati; pahnuti, zaudarati |
Etimologija
✧ vidi vȏnj
