vírnuti
vírnuti (, u što, iz čega) svrš. 〈prez. vȋrnēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. vírnuo〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| virnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | virnem |
| 2. | virneš |
| 3. | virne |
| množina | |
| 1. | virnemo |
| 2. | virnete |
| 3. | virnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | virnut ću |
| 2. | virnut ćeš |
| 3. | virnut će |
| množina | |
| 1. | virnut ćemo |
| 2. | virnut ćete |
| 3. | virnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | virnuh |
| 2. | virnu |
| 3. | virnu |
| množina | |
| 1. | virnusmo |
| 2. | virnuste |
| 3. | virnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | virnuo sam |
| 2. | virnuo si |
| 3. | virnuo je |
| množina | |
| 1. | virnuli smo |
| 2. | virnuli ste |
| 3. | virnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam virnuo |
| 2. | bio si virnuo |
| 3. | bio je virnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo virnuli |
| 2. | bili ste virnuli |
| 3. | bili su virnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | virni |
| množina | |
| 1. | virnimo |
| 2. | virnite |
| glagolski prilog prošli | |
| virnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| virnuo, virnula, virnulo | |
| virnuli, virnule, virnula | |
Definicija
v. viriti
Etimologija
✧ vidi víriti
