tiktàkati
tiktàkati () nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| tiktakati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | tiktakam |
| 2. | tiktakaš |
| 3. | tiktaka |
| množina | |
| 1. | tiktakamo |
| 2. | tiktakate |
| 3. | tiktakaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | tiktakat ću |
| 2. | tiktakat ćeš |
| 3. | tiktakat će |
| množina | |
| 1. | tiktakat ćemo |
| 2. | tiktakat ćete |
| 3. | tiktakat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | tiktakah |
| 2. | tiktakaše |
| 3. | tiktakaše |
| množina | |
| 1. | tiktakasmo |
| 2. | tiktakaste |
| 3. | tiktakahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | tiktakao sam |
| 2. | tiktakao si |
| 3. | tiktakao je |
| množina | |
| 1. | tiktakali smo |
| 2. | tiktakali ste |
| 3. | tiktakali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam tiktakao |
| 2. | bio si tiktakao |
| 3. | bio je tiktakao |
| množina | |
| 1. | bili smo tiktakali |
| 2. | bili ste tiktakali |
| 3. | bili su tiktakali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | tiktakaj |
| množina | |
| 1. | tiktakajmo |
| 2. | tiktakajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| tiktakajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| tiktakao, tiktakala, tiktakalo | |
| tiktakali, tiktakale, tiktakala | |
Definicija
proizvoditi zvuk kao mehanički sat; kucati
Etimologija
✧ vidi tȉk-tȁk
