tàrān
tàrān m 〈G tarána〉
Definicija
vojn.
| 1. | reg. pov. naprava za razbijanje vrata; ovan |
| 2. | pom. pramac bojnog broda u obliku šiljka kojim se probija neprijateljski brod |
Sintagma
∆ hidraulički taran crpka koja iskorišćuje hidraulički udar za dizanje dijela vode
Etimologija
✧ rus. tarán ← polj. ← srvnjem. tarant ← lat. tarantula
