terèvēnčiti
terèvēnčiti nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| terevenčiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | terevenčim |
| 2. | terevenčiš |
| 3. | terevenči |
| množina | |
| 1. | terevenčimo |
| 2. | terevenčite |
| 3. | terevenče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | terevenčit ću |
| 2. | terevenčit ćeš |
| 3. | terevenčit će |
| množina | |
| 1. | terevenčit ćemo |
| 2. | terevenčit ćete |
| 3. | terevenčit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | terevenčah |
| 2. | terevenčaše |
| 3. | terevenčaše |
| množina | |
| 1. | terevenčasmo |
| 2. | terevenčaste |
| 3. | terevenčahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | terevenčio sam |
| 2. | terevenčio si |
| 3. | terevenčio je |
| množina | |
| 1. | terevenčili smo |
| 2. | terevenčili ste |
| 3. | terevenčili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam terevenčio |
| 2. | bio si terevenčio |
| 3. | bio je terevenčio |
| množina | |
| 1. | bili smo terevenčili |
| 2. | bili ste terevenčili |
| 3. | bili su terevenčili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | terevenči |
| množina | |
| 1. | terevenčimo |
| 2. | terevenčite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| terevenčeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| terevenčio, terevenčila, terevenčilo | |
| terevenčili, terevenčile, terevenčila | |
Definicija
provoditi vrijeme u raspojasanom društvu, pijančiti, bančiti
Etimologija
✧ vidi terèvēnka
