túliti2
túliti2 () nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -lēći, gl. im. túljēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| tuliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | tulim |
| 2. | tuliš |
| 3. | tuli |
| množina | |
| 1. | tulimo |
| 2. | tulite |
| 3. | tule |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | tulit ću |
| 2. | tulit ćeš |
| 3. | tulit će |
| množina | |
| 1. | tulit ćemo |
| 2. | tulit ćete |
| 3. | tulit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | tuljah |
| 2. | tuljaše |
| 3. | tuljaše |
| množina | |
| 1. | tuljasmo |
| 2. | tuljaste |
| 3. | tuljahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | tulio sam |
| 2. | tulio si |
| 3. | tulio je |
| množina | |
| 1. | tulili smo |
| 2. | tulili ste |
| 3. | tulili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam tulio |
| 2. | bio si tulio |
| 3. | bio je tulio |
| množina | |
| 1. | bili smo tulili |
| 2. | bili ste tulili |
| 3. | bili su tulili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | tuli |
| množina | |
| 1. | tulimo |
| 2. | tulite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| tuleći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| tulio, tulila, tulilo | |
| tulili, tulile, tulila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| tuljen, tuljena, tuljeno | |
| tuljeni, tuljene, tuljena | |
Definicija
gasiti plamen (svijeće) gušenjem pomoću tuljca
Etimologija
✧ vidi túljac
