toròkati
toròkati () nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| torokati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | toročem |
| 2. | toročeš |
| 3. | toroče |
| množina | |
| 1. | toročemo |
| 2. | toročete |
| 3. | toroču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | torokat ću |
| 2. | torokat ćeš |
| 3. | torokat će |
| množina | |
| 1. | torokat ćemo |
| 2. | torokat ćete |
| 3. | torokat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | torokah |
| 2. | torokaše |
| 3. | torokaše |
| množina | |
| 1. | torokasmo |
| 2. | torokaste |
| 3. | torokahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | torokao sam |
| 2. | torokao si |
| 3. | torokao je |
| množina | |
| 1. | torokali smo |
| 2. | torokali ste |
| 3. | torokali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam torokao |
| 2. | bio si torokao |
| 3. | bio je torokao |
| množina | |
| 1. | bili smo torokali |
| 2. | bili ste torokali |
| 3. | bili su torokali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | toroči |
| množina | |
| 1. | toročimo |
| 2. | toročite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| toročući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| torokao, torokala, torokalo | |
| torokali, torokale, torokala | |
Definicija
pejor. mnogo govoriti o svemu i svačemu; govoriti koješta, brbljati
Etimologija
✧ ekspr.
