trȅsnuti
trȅsnuti svrš. 〈prez. trȅsnēm, pril. pr. -ūvši, imp. trȅsni, prid. trp. trȅsnūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| tresnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | tresnem |
| 2. | tresneš |
| 3. | tresne |
| množina | |
| 1. | tresnemo |
| 2. | tresnete |
| 3. | tresnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | tresnut ću |
| 2. | tresnut ćeš |
| 3. | tresnut će |
| množina | |
| 1. | tresnut ćemo |
| 2. | tresnut ćete |
| 3. | tresnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | tresnuh |
| 2. | tresnu |
| 3. | tresnu |
| množina | |
| 1. | tresnusmo |
| 2. | tresnuste |
| 3. | tresnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | tresnuo sam |
| 2. | tresnuo si |
| 3. | tresnuo je |
| množina | |
| 1. | tresnuli smo |
| 2. | tresnuli ste |
| 3. | tresnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam tresnuo |
| 2. | bio si tresnuo |
| 3. | bio je tresnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo tresnuli |
| 2. | bili ste tresnuli |
| 3. | bili su tresnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | tresni |
| množina | |
| 1. | tresnimo |
| 2. | tresnite |
| glagolski prilog prošli | |
| tresnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| tresnuo, tresnula, tresnulo | |
| tresnuli, tresnule, tresnula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| tresnut, tresnuta, tresnuto | |
| tresnuti, tresnute, tresnuta | |
Definicija
| 1. | () proizvesti prodoran zvuk (trȅs) različitim radnjama |
| 2. | (koga, što) naglo udariti, jako udariti; mlatnuti, raspaliti |
| 3. | () a. udariti o što b. ekspr. pasti c. puknuti, prasnuti, grunuti, zadrmati d. pren. izgovoriti, reći u jednom dahu (ob. nešto neugodno); istresti, skresati [tresnuti u lice] |
| 4. | (čime) zalupiti |
Etimologija
✧ vidi trȅs
