uočávati
uočávati (što, koga) nesvrš. 〈prez. uòčāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uočavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uočavam |
| 2. | uočavaš |
| 3. | uočava |
| množina | |
| 1. | uočavamo |
| 2. | uočavate |
| 3. | uočavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uočavat ću |
| 2. | uočavat ćeš |
| 3. | uočavat će |
| množina | |
| 1. | uočavat ćemo |
| 2. | uočavat ćete |
| 3. | uočavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | uočavah |
| 2. | uočavaše |
| 3. | uočavaše |
| množina | |
| 1. | uočavasmo |
| 2. | uočavaste |
| 3. | uočavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uočavao sam |
| 2. | uočavao si |
| 3. | uočavao je |
| množina | |
| 1. | uočavali smo |
| 2. | uočavali ste |
| 3. | uočavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uočavao |
| 2. | bio si uočavao |
| 3. | bio je uočavao |
| množina | |
| 1. | bili smo uočavali |
| 2. | bili ste uočavali |
| 3. | bili su uočavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uočavaj |
| množina | |
| 1. | uočavajmo |
| 2. | uočavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| uočavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uočavao, uočavala, uočavalo | |
| uočavali, uočavale, uočavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uočavan, uočavana, uočavano | |
| uočavani, uočavane, uočavana | |
Definicija
v. uočiti
Etimologija
✧ vidi uòčiti
