ùmetati
ùmetati nesvrš. 〈prez. ùmećēm, pril. sad. ùmećūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| umetati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | umećem |
| 2. | umećeš |
| 3. | umeće |
| množina | |
| 1. | umećemo |
| 2. | umećete |
| 3. | umeću |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | umetat ću |
| 2. | umetat ćeš |
| 3. | umetat će |
| množina | |
| 1. | umetat ćemo |
| 2. | umetat ćete |
| 3. | umetat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | umetah |
| 2. | umetaše |
| 3. | umetaše |
| množina | |
| 1. | umetasmo |
| 2. | umetaste |
| 3. | umetahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | umetao sam |
| 2. | umetao si |
| 3. | umetao je |
| množina | |
| 1. | umetali smo |
| 2. | umetali ste |
| 3. | umetali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam umetao |
| 2. | bio si umetao |
| 3. | bio je umetao |
| množina | |
| 1. | bili smo umetali |
| 2. | bili ste umetali |
| 3. | bili su umetali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | umeći |
| množina | |
| 1. | umećimo |
| 2. | umećite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| umećući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| umetao, umetala, umetalo | |
| umetali, umetale, umetala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| umetan, umetana, umetano | |
| umetani, umetane, umetana | |
Etimologija
✧ vidi ùmetnuti
