upropaštávati
upropaštávati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. upropàštāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| upropaštavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | upropaštavam |
| 2. | upropaštavaš |
| 3. | upropaštava |
| množina | |
| 1. | upropaštavamo |
| 2. | upropaštavate |
| 3. | upropaštavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | upropaštavat ću |
| 2. | upropaštavat ćeš |
| 3. | upropaštavat će |
| množina | |
| 1. | upropaštavat ćemo |
| 2. | upropaštavat ćete |
| 3. | upropaštavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | upropaštavah |
| 2. | upropaštavaše |
| 3. | upropaštavaše |
| množina | |
| 1. | upropaštavasmo |
| 2. | upropaštavaste |
| 3. | upropaštavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | upropaštavao sam |
| 2. | upropaštavao si |
| 3. | upropaštavao je |
| množina | |
| 1. | upropaštavali smo |
| 2. | upropaštavali ste |
| 3. | upropaštavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam upropaštavao |
| 2. | bio si upropaštavao |
| 3. | bio je upropaštavao |
| množina | |
| 1. | bili smo upropaštavali |
| 2. | bili ste upropaštavali |
| 3. | bili su upropaštavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | upropaštavaj |
| množina | |
| 1. | upropaštavajmo |
| 2. | upropaštavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| upropaštavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| upropaštavao, upropaštavala, upropaštavalo | |
| upropaštavali, upropaštavale, upropaštavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| upropaštavan, upropaštavana, upropaštavano | |
| upropaštavani, upropaštavane, upropaštavana | |
Etimologija
✧ vidi upropástiti
