upríličiti
upríličiti (što) svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. trp. upríličen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| upriličiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | upriličim |
| 2. | upriličiš |
| 3. | upriliči |
| množina | |
| 1. | upriličimo |
| 2. | upriličite |
| 3. | upriliče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | upriličit ću |
| 2. | upriličit ćeš |
| 3. | upriličit će |
| množina | |
| 1. | upriličit ćemo |
| 2. | upriličit ćete |
| 3. | upriličit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | upriličih |
| 2. | upriliči |
| 3. | upriliči |
| množina | |
| 1. | upriličismo |
| 2. | upriličiste |
| 3. | upriličiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | upriličio sam |
| 2. | upriličio si |
| 3. | upriličio je |
| množina | |
| 1. | upriličili smo |
| 2. | upriličili ste |
| 3. | upriličili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam upriličio |
| 2. | bio si upriličio |
| 3. | bio je upriličio |
| množina | |
| 1. | bili smo upriličili |
| 2. | bili ste upriličili |
| 3. | bili su upriličili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | upriliči |
| množina | |
| 1. | upriličimo |
| 2. | upriličite |
| glagolski prilog prošli | |
| upriličivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| upriličio, upriličila, upriličilo | |
| upriličili, upriličile, upriličila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| upriličen, upriličena, upriličeno | |
| upriličeni, upriličene, upriličena | |
Definicija
organizirati u povoljnoj prilici [upriličiti razgovor; upriličiti sastanak]
