udešávati
udešávati (što, koga, se) nesvrš. 〈prez. udèšāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udešavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udešavam |
| 2. | udešavaš |
| 3. | udešava |
| množina | |
| 1. | udešavamo |
| 2. | udešavate |
| 3. | udešavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udešavat ću |
| 2. | udešavat ćeš |
| 3. | udešavat će |
| množina | |
| 1. | udešavat ćemo |
| 2. | udešavat ćete |
| 3. | udešavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | udešavah |
| 2. | udešavaše |
| 3. | udešavaše |
| množina | |
| 1. | udešavasmo |
| 2. | udešavaste |
| 3. | udešavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udešavao sam |
| 2. | udešavao si |
| 3. | udešavao je |
| množina | |
| 1. | udešavali smo |
| 2. | udešavali ste |
| 3. | udešavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udešavao |
| 2. | bio si udešavao |
| 3. | bio je udešavao |
| množina | |
| 1. | bili smo udešavali |
| 2. | bili ste udešavali |
| 3. | bili su udešavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udešavaj |
| množina | |
| 1. | udešavajmo |
| 2. | udešavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| udešavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udešavao, udešavala, udešavalo | |
| udešavali, udešavale, udešavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| udešavan, udešavana, udešavano | |
| udešavani, udešavane, udešavana | |
Etimologija
✧ vidi ùdes
