ùdarati
ùdarati (koga, što) nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udarati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udaram |
| 2. | udaraš |
| 3. | udara |
| množina | |
| 1. | udaramo |
| 2. | udarate |
| 3. | udaraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udarat ću |
| 2. | udarat ćeš |
| 3. | udarat će |
| množina | |
| 1. | udarat ćemo |
| 2. | udarat ćete |
| 3. | udarat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | udarah |
| 2. | udaraše |
| 3. | udaraše |
| množina | |
| 1. | udarasmo |
| 2. | udaraste |
| 3. | udarahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udarao sam |
| 2. | udarao si |
| 3. | udarao je |
| množina | |
| 1. | udarali smo |
| 2. | udarali ste |
| 3. | udarali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udarao |
| 2. | bio si udarao |
| 3. | bio je udarao |
| množina | |
| 1. | bili smo udarali |
| 2. | bili ste udarali |
| 3. | bili su udarali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udaraj |
| množina | |
| 1. | udarajmo |
| 2. | udarajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| udarajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udarao, udarala, udaralo | |
| udarali, udarale, udarala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| udaran, udarana, udarano | |
| udarani, udarane, udarana | |
Frazeologija
⃟ udarati u tamburu reg. svirati u tamburu
Etimologija
✧ vidi ùdariti
