valàtati
valàtati nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Definicija
reg.
| 1. | brzo, halapljivo jesti |
| 2. | govoriti brzo, bez kraja i konca; brbljati |
Etimologija
✧ mađ. vallatni: preslušavati, ispitivati
