ùzmoći
ùzmoći () svrš. 〈prez. ùzmognēm, pril. pr. ùzmogāvši, prid. rad. ùzmogao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uzmoći | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uzmognem |
| 2. | uzmogneš |
| 3. | uzmogne |
| množina | |
| 1. | uzmognemo |
| 2. | uzmognete |
| 3. | uzmognu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uzmoći ću |
| 2. | uzmoći ćeš |
| 3. | uzmoći će |
| množina | |
| 1. | uzmoći ćemo |
| 2. | uzmoći ćete |
| 3. | uzmoći će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uzmogoh |
| 2. | uzmože |
| 3. | uzmože |
| množina | |
| 1. | uzmogosmo |
| 2. | uzmogoste |
| 3. | uzmogoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uzmogao sam |
| 2. | uzmogao si |
| 3. | uzmogao je |
| množina | |
| 1. | uzmogli smo |
| 2. | uzmogli ste |
| 3. | uzmogli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uzmogao |
| 2. | bio si uzmogao |
| 3. | bio je uzmogao |
| množina | |
| 1. | bili smo uzmogli |
| 2. | bili ste uzmogli |
| 3. | bili su uzmogli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uzmogni |
| množina | |
| 1. | uzmognimo |
| 2. | uzmognite |
| glagolski prilog prošli | |
| uzmogavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uzmogao, uzmogla, uzmoglo | |
| uzmogli, uzmogle, uzmogla | |
Definicija
biti u mogućnosti (oblik glagola koji dopunu ima u prethodnom tekstu) [A: Hoćeš li mi doći popraviti onaj ormar? B: Ako uzmognem. a. ako budem mogao popraviti b. (kad budem mogao doći) ako mognem], usp. moći (I)
