uzvikívati
uzvikívati (, što) nesvrš. 〈prez. uzvìkujēm, pril. sad. uzvìkujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uzvikivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uzvikujem |
| 2. | uzvikuješ |
| 3. | uzvikuje |
| množina | |
| 1. | uzvikujemo |
| 2. | uzvikujete |
| 3. | uzvikuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uzvikivat ću |
| 2. | uzvikivat ćeš |
| 3. | uzvikivat će |
| množina | |
| 1. | uzvikivat ćemo |
| 2. | uzvikivat ćete |
| 3. | uzvikivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | uzvikivah |
| 2. | uzvikivaše |
| 3. | uzvikivaše |
| množina | |
| 1. | uzvikivasmo |
| 2. | uzvikivaste |
| 3. | uzvikivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uzvikivao sam |
| 2. | uzvikivao si |
| 3. | uzvikivao je |
| množina | |
| 1. | uzvikivali smo |
| 2. | uzvikivali ste |
| 3. | uzvikivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uzvikivao |
| 2. | bio si uzvikivao |
| 3. | bio je uzvikivao |
| množina | |
| 1. | bili smo uzvikivali |
| 2. | bili ste uzvikivali |
| 3. | bili su uzvikivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uzvikuj |
| množina | |
| 1. | uzvikujmo |
| 2. | uzvikujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| uzvikujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uzvikivao, uzvikivala, uzvikivalo | |
| uzvikivali, uzvikivale, uzvikivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uzvikivan, uzvikivana, uzvikivano | |
| uzvikivani, uzvikivane, uzvikivana | |
Etimologija
✧ vidi ȕzvīk
