ustáliti
ustáliti (što, se) svrš. 〈prez. ùstālīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ùstāljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ustaliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ustalim |
| 2. | ustališ |
| 3. | ustali |
| množina | |
| 1. | ustalimo |
| 2. | ustalite |
| 3. | ustale |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ustalit ću |
| 2. | ustalit ćeš |
| 3. | ustalit će |
| množina | |
| 1. | ustalit ćemo |
| 2. | ustalit ćete |
| 3. | ustalit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ustalih |
| 2. | ustali |
| 3. | ustali |
| množina | |
| 1. | ustalismo |
| 2. | ustaliste |
| 3. | ustališe |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ustalio sam |
| 2. | ustalio si |
| 3. | ustalio je |
| množina | |
| 1. | ustalili smo |
| 2. | ustalili ste |
| 3. | ustalili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ustalio |
| 2. | bio si ustalio |
| 3. | bio je ustalio |
| množina | |
| 1. | bili smo ustalili |
| 2. | bili ste ustalili |
| 3. | bili su ustalili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ustali |
| množina | |
| 1. | ustalimo |
| 2. | ustalite |
| glagolski prilog prošli | |
| ustalivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ustalio, ustalila, ustalilo | |
| ustalili, ustalile, ustalila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ustaljen, ustaljena, ustaljeno | |
| ustaljeni, ustaljene, ustaljena | |
Definicija
učiniti da što postane stalno, da ostane stalno, uvesti u stalnu naviku; uobičajiti (se)
