ùsisati
ùsisati (što) svrš. 〈prez. ùsišēm, pril. pr. -āvši, prid. trp. ùsisān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| usisati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | usišem |
| 2. | usišeš |
| 3. | usiše |
| množina | |
| 1. | usišemo |
| 2. | usišete |
| 3. | usišu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | usisat ću |
| 2. | usisat ćeš |
| 3. | usisat će |
| množina | |
| 1. | usisat ćemo |
| 2. | usisat ćete |
| 3. | usisat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | usisah |
| 2. | usisa |
| 3. | usisa |
| množina | |
| 1. | usisasmo |
| 2. | usisaste |
| 3. | usisaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | usisao sam |
| 2. | usisao si |
| 3. | usisao je |
| množina | |
| 1. | usisali smo |
| 2. | usisali ste |
| 3. | usisali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam usisao |
| 2. | bio si usisao |
| 3. | bio je usisao |
| množina | |
| 1. | bili smo usisali |
| 2. | bili ste usisali |
| 3. | bili su usisali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | usiši |
| množina | |
| 1. | usišimo |
| 2. | usišite |
| glagolski prilog prošli | |
| usisavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| usisao, usisala, usisalo | |
| usisali, usisale, usisala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| usisan, usisana, usisano | |
| usisani, usisane, usisana | |
Definicija
sisanjem, upijanjem, uvlačenjem (zraka, tekućine i sl.) unijeti, uvući u sebe; apsorbirati
Frazeologija
⃟ usisati s majčinim mlijekom primiti, steći što od najmanjih nogu
