Hrvatski jezični portal

bùjati

bùjati () nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉

Nesvršeni
infinitiv
bujati

prezent
jednina
1.	bujam
2.	bujaš
3.	buja
množina
1.	bujamo
2.	bujate
3.	bujaju

futur
jednina
1.	bujat ću
2.	bujat ćeš
3.	bujat će
množina
1.	bujat ćemo
2.	bujat ćete
3.	bujat će

imperfekt
jednina
1.	bujah
2.	bujaše
3.	bujaše
množina
1.	bujasmo
2.	bujaste
3.	bujahu

perfekt
jednina
1.	bujao sam
2.	bujao si
3.	bujao je
množina
1.	bujali smo
2.	bujali ste
3.	bujali su

pluskvamperfekt
jednina
1.	bio sam bujao
2.	bio si bujao
3.	bio je bujao
množina
1.	bili smo bujali
2.	bili ste bujali
3.	bili su bujali

imperativ
jednina
2.	bujaj
množina
1.	bujajmo
2.	bujajte

glagolski prilog sadašnji
bujajući

glagolski pridjev aktivni
bujao, bujala, bujalo
bujali, bujale, bujala

Definicija

1.	a. naglo, brzo se razvijati; rasti b. brzo jačati, napredovati
2.	nadolaziti, narastati (o vodi, rijeci, potoku, raslinju, grudima)

Onomastika

♦ m. os. imena (narodna): Bùjimīr, Bùjislav zast.; hip.: Bùjan, Bújko, Bújo, Bẉjša
◊ pr.: Bùhta, Buhtènica, Bújac, Bújak (120, Dubrovnik, Drniš), Bùjan (640, Međimurje, okolica Karlovca), Bùjānčić, Bùjanić (210, Međimurje, Zagorje), Bujánović (180, Zagreb), Bùjās (400, Šibenik, Dalmacija), Bújić (150, Lika, Banovina), Bujínac, Bùkta (Baranja, Slavonija), Buktènica (Brač, Drniš)