zakóčiti
zakóčiti (što) svrš. 〈prez. zàkōčīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. zàkōčen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zakočiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zakočim |
| 2. | zakočiš |
| 3. | zakoči |
| množina | |
| 1. | zakočimo |
| 2. | zakočite |
| 3. | zakoče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zakočit ću |
| 2. | zakočit ćeš |
| 3. | zakočit će |
| množina | |
| 1. | zakočit ćemo |
| 2. | zakočit ćete |
| 3. | zakočit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zakočih |
| 2. | zakoči |
| 3. | zakoči |
| množina | |
| 1. | zakočismo |
| 2. | zakočiste |
| 3. | zakočiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zakočio sam |
| 2. | zakočio si |
| 3. | zakočio je |
| množina | |
| 1. | zakočili smo |
| 2. | zakočili ste |
| 3. | zakočili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zakočio |
| 2. | bio si zakočio |
| 3. | bio je zakočio |
| množina | |
| 1. | bili smo zakočili |
| 2. | bili ste zakočili |
| 3. | bili su zakočili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zakoči |
| množina | |
| 1. | zakočimo |
| 2. | zakočite |
| glagolski prilog prošli | |
| zakočivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zakočio, zakočila, zakočilo | |
| zakočili, zakočile, zakočila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zakočen, zakočena, zakočeno | |
| zakočeni, zakočene, zakočena | |
Definicija
| 1. | kočnicom zaustaviti |
| 2. | (koga) razg. stegnuti u obliku grča, pojaviti se u obliku reumatskog i sl. napada koji ne dopušta kretanje tijelom ili otežava neke kretnje [zakočilo ga u leđima] |
Etimologija
✧ za- + v. kočiti
