zadòbiti
zadòbiti (koga, što) svrš. 〈prez. zȁdobijēm, pril. pr. -īvši, prid. trp. zadobìven〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zadobiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zadobijem |
| 2. | zadobiješ |
| 3. | zadobije |
| množina | |
| 1. | zadobijemo |
| 2. | zadobijete |
| 3. | zadobiju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zadobit ću |
| 2. | zadobit ćeš |
| 3. | zadobit će |
| množina | |
| 1. | zadobit ćemo |
| 2. | zadobit ćete |
| 3. | zadobit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zadobih |
| 2. | zadobi |
| 3. | zadobi |
| množina | |
| 1. | zadobismo |
| 2. | zadobiste |
| 3. | zadobiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zadobio sam |
| 2. | zadobio si |
| 3. | zadobio je |
| množina | |
| 1. | zadobili smo |
| 2. | zadobili ste |
| 3. | zadobili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zadobio |
| 2. | bio si zadobio |
| 3. | bio je zadobio |
| množina | |
| 1. | bili smo zadobili |
| 2. | bili ste zadobili |
| 3. | bili su zadobili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zadobij |
| množina | |
| 1. | zadobijmo |
| 2. | zadobijte |
| glagolski prilog prošli | |
| zadobivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zadobio, zadobila, zadobilo | |
| zadobili, zadobile, zadobila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zadobiven / zadobit, zadobivena / zadobita, zadobiveno / zadobito | |
| zadobiveni / zadobiti, zadobivene / zadobite, zadobivena / zadobita | |
Definicija
| 1. | (što) dobiti, osvojiti, steći, postići |
| 2. | knjiš. ekspr. pobijediti, osvojiti |
