zabašurívati
zabašurívati (što) nesvrš. 〈prez. zabašùrujēm, pril. sad. zabašùrujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zabašurivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zabašurujem |
| 2. | zabašuruješ |
| 3. | zabašuruje |
| množina | |
| 1. | zabašurujemo |
| 2. | zabašurujete |
| 3. | zabašuruju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zabašurivat ću |
| 2. | zabašurivat ćeš |
| 3. | zabašurivat će |
| množina | |
| 1. | zabašurivat ćemo |
| 2. | zabašurivat ćete |
| 3. | zabašurivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zabašurivah |
| 2. | zabašurivaše |
| 3. | zabašurivaše |
| množina | |
| 1. | zabašurivasmo |
| 2. | zabašurivaste |
| 3. | zabašurivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zabašurivao sam |
| 2. | zabašurivao si |
| 3. | zabašurivao je |
| množina | |
| 1. | zabašurivali smo |
| 2. | zabašurivali ste |
| 3. | zabašurivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zabašurivao |
| 2. | bio si zabašurivao |
| 3. | bio je zabašurivao |
| množina | |
| 1. | bili smo zabašurivali |
| 2. | bili ste zabašurivali |
| 3. | bili su zabašurivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zabašuruj |
| množina | |
| 1. | zabašurujmo |
| 2. | zabašurujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zabašurujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zabašurivao, zabašurivala, zabašurivalo | |
| zabašurivali, zabašurivale, zabašurivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zabašurivan, zabašurivana, zabašurivano | |
| zabašurivani, zabašurivane, zabašurivana | |
Etimologija
✧ vidi zabašúriti
