zabezéknuti
zabezéknuti (koga, se) svrš. 〈prez. zabèzēknēm, pril. pr. -ūvši, prid. trp. zabèzēknūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zabezeknuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zabezeknem |
| 2. | zabezekneš |
| 3. | zabezekne |
| množina | |
| 1. | zabezeknemo |
| 2. | zabezeknete |
| 3. | zabezeknu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zabezeknut ću |
| 2. | zabezeknut ćeš |
| 3. | zabezeknut će |
| množina | |
| 1. | zabezeknut ćemo |
| 2. | zabezeknut ćete |
| 3. | zabezeknut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zabezeknuh |
| 2. | zabezeknu |
| 3. | zabezeknu |
| množina | |
| 1. | zabezeknusmo |
| 2. | zabezeknuste |
| 3. | zabezeknuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zabezeknuo sam |
| 2. | zabezeknuo si |
| 3. | zabezeknuo je |
| množina | |
| 1. | zabezeknuli smo |
| 2. | zabezeknuli ste |
| 3. | zabezeknuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zabezeknuo |
| 2. | bio si zabezeknuo |
| 3. | bio je zabezeknuo |
| množina | |
| 1. | bili smo zabezeknuli |
| 2. | bili ste zabezeknuli |
| 3. | bili su zabezeknuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zabezekni |
| množina | |
| 1. | zabezeknimo |
| 2. | zabezeknite |
| glagolski prilog prošli | |
| zabezeknuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zabezeknuo, zabezeknula, zabezeknulo | |
| zabezeknuli, zabezeknule, zabezeknula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zabezeknut, zabezeknuta, zabezeknuto | |
| zabezeknuti, zabezeknute, zabezeknuta | |
Definicija
izazvati naglo i veliko iznenađenje; zaprepastiti, zapanjiti, preneraziti (se)
Etimologija
✧ ekspr.
