zabúšiti
zabúšiti (se) svrš. 〈prez. zàbūšīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. zàbūšen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zabušiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zabušim |
| 2. | zabušiš |
| 3. | zabuši |
| množina | |
| 1. | zabušimo |
| 2. | zabušite |
| 3. | zabuše |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zabušit ću |
| 2. | zabušit ćeš |
| 3. | zabušit će |
| množina | |
| 1. | zabušit ćemo |
| 2. | zabušit ćete |
| 3. | zabušit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zabuših |
| 2. | zabuši |
| 3. | zabuši |
| množina | |
| 1. | zabušismo |
| 2. | zabušiste |
| 3. | zabušiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zabušio sam |
| 2. | zabušio si |
| 3. | zabušio je |
| množina | |
| 1. | zabušili smo |
| 2. | zabušili ste |
| 3. | zabušili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zabušio |
| 2. | bio si zabušio |
| 3. | bio je zabušio |
| množina | |
| 1. | bili smo zabušili |
| 2. | bili ste zabušili |
| 3. | bili su zabušili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zabuši |
| množina | |
| 1. | zabušimo |
| 2. | zabušite |
| glagolski prilog prošli | |
| zabušivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zabušio, zabušila, zabušilo | |
| zabušili, zabušile, zabušila | |
Definicija
| 1. | (se) razg. zabiti se, zaletjeti se, usp. zabubati se |
| 2. | (, što), v. zabušavati |
Etimologija
✧ za- + v. bušiti
