zabrújati
zabrújati (zabrújiti) () svrš. 〈prez. zàbrūjīm, pril. pr. -āvši, prid. rad. zabrújao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zabrujati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zabrujim |
| 2. | zabrujiš |
| 3. | zabruji |
| množina | |
| 1. | zabrujimo |
| 2. | zabrujite |
| 3. | zabruje |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zabrujat ću |
| 2. | zabrujat ćeš |
| 3. | zabrujat će |
| množina | |
| 1. | zabrujat ćemo |
| 2. | zabrujat ćete |
| 3. | zabrujat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zabrujah |
| 2. | zabruja |
| 3. | zabruja |
| množina | |
| 1. | zabrujasmo |
| 2. | zabrujaste |
| 3. | zabrujaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zabrujao sam |
| 2. | zabrujao si |
| 3. | zabrujao je |
| množina | |
| 1. | zabrujali smo |
| 2. | zabrujali ste |
| 3. | zabrujali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zabrujao |
| 2. | bio si zabrujao |
| 3. | bio je zabrujao |
| množina | |
| 1. | bili smo zabrujali |
| 2. | bili ste zabrujali |
| 3. | bili su zabrujali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zabruji |
| množina | |
| 1. | zabrujimo |
| 2. | zabrujite |
| glagolski prilog prošli | |
| zabrujavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zabrujao, zabrujala, zabrujalo | |
| zabrujali, zabrujale, zabrujala | |
Definicija
početi brujati
Etimologija
✧ za- + v. brujati
