zavojníčiti
zavojníčiti (se) svrš. 〈prez. zavòjnīčīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. zavòjnīčen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zavojničiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zavojničim |
| 2. | zavojničiš |
| 3. | zavojniči |
| množina | |
| 1. | zavojničimo |
| 2. | zavojničite |
| 3. | zavojniče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zavojničit ću |
| 2. | zavojničit ćeš |
| 3. | zavojničit će |
| množina | |
| 1. | zavojničit ćemo |
| 2. | zavojničit ćete |
| 3. | zavojničit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zavojničih |
| 2. | zavojniči |
| 3. | zavojniči |
| množina | |
| 1. | zavojničismo |
| 2. | zavojničiste |
| 3. | zavojničiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavojničio sam |
| 2. | zavojničio si |
| 3. | zavojničio je |
| množina | |
| 1. | zavojničili smo |
| 2. | zavojničili ste |
| 3. | zavojničili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zavojničio |
| 2. | bio si zavojničio |
| 3. | bio je zavojničio |
| množina | |
| 1. | bili smo zavojničili |
| 2. | bili ste zavojničili |
| 3. | bili su zavojničili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zavojniči |
| množina | |
| 1. | zavojničimo |
| 2. | zavojničite |
| glagolski prilog prošli | |
| zavojničivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zavojničio, zavojničila, zavojničilo | |
| zavojničili, zavojničile, zavojničila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zavojničen, zavojničena, zavojničeno | |
| zavojničeni, zavojničene, zavojničena | |
Definicija
| 1. | (koga) uzeti u vojnike |
| 2. | (se) stupiti u vojnike |
Etimologija
✧ vidi zavojáčiti
