zavojáčiti
zavojáčiti (koga, što) svrš. 〈prez. zavòjāčīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. zavòjāčen〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zavojačiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zavojačim |
| 2. | zavojačiš |
| 3. | zavojači |
| množina | |
| 1. | zavojačimo |
| 2. | zavojačite |
| 3. | zavojače |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zavojačit ću |
| 2. | zavojačit ćeš |
| 3. | zavojačit će |
| množina | |
| 1. | zavojačit ćemo |
| 2. | zavojačit ćete |
| 3. | zavojačit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zavojačih |
| 2. | zavojači |
| 3. | zavojači |
| množina | |
| 1. | zavojačismo |
| 2. | zavojačiste |
| 3. | zavojačiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavojačio sam |
| 2. | zavojačio si |
| 3. | zavojačio je |
| množina | |
| 1. | zavojačili smo |
| 2. | zavojačili ste |
| 3. | zavojačili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zavojačio |
| 2. | bio si zavojačio |
| 3. | bio je zavojačio |
| množina | |
| 1. | bili smo zavojačili |
| 2. | bili ste zavojačili |
| 3. | bili su zavojačili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zavojači |
| množina | |
| 1. | zavojačimo |
| 2. | zavojačite |
| glagolski prilog prošli | |
| zavojačivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zavojačio, zavojačila, zavojačilo | |
| zavojačili, zavojačile, zavojačila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zavojačen, zavojačena, zavojačeno | |
| zavojačeni, zavojačene, zavojačena | |
Definicija
v. zavojničiti (1); regrutirati, unovačiti
