zavíjati
zavíjati (, se) nesvrš. 〈prez. zàvījām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zavijati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zavijam |
| 2. | zavijaš |
| 3. | zavija |
| množina | |
| 1. | zavijamo |
| 2. | zavijate |
| 3. | zavijaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zavijat ću |
| 2. | zavijat ćeš |
| 3. | zavijat će |
| množina | |
| 1. | zavijat ćemo |
| 2. | zavijat ćete |
| 3. | zavijat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavijah |
| 2. | zavijaše |
| 3. | zavijaše |
| množina | |
| 1. | zavijasmo |
| 2. | zavijaste |
| 3. | zavijahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavijao sam |
| 2. | zavijao si |
| 3. | zavijao je |
| množina | |
| 1. | zavijali smo |
| 2. | zavijali ste |
| 3. | zavijali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zavijao |
| 2. | bio si zavijao |
| 3. | bio je zavijao |
| množina | |
| 1. | bili smo zavijali |
| 2. | bili ste zavijali |
| 3. | bili su zavijali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zavijaj |
| množina | |
| 1. | zavijajmo |
| 2. | zavijajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zavijajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zavijao, zavijala, zavijalo | |
| zavijali, zavijale, zavijala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zavijan, zavijana, zavijano | |
| zavijani, zavijane, zavijana | |
Definicija
| 1. | v. zaviti |
| 2. | izbjegavati jasno izjašnjavanje; okolišati |
| 3. | otegnuto urlati, urlikati, vijati (o vuku, psu) |
| 4. | pejor. dosadno i bez razloga naricati; jaukati |
| 5. | hujati, fijukati (o vjetru) |
Etimologija
✧ vidi zàviti
