zȃstavnīk
zȃstavnīk m 〈V -īče, N mn -īci〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | zastavnik |
| G | zastavnika |
| D | zastavniku |
| A | zastavnika |
| V | zastavniče |
| L | zastavniku |
| I | zastavnikom |
| množina | |
| N | zastavnici |
| G | zastavnika |
| D | zastavnicima |
| A | zastavnike |
| V | zastavnici |
| L | zastavnicima |
| I | zastavnicima |
Definicija
| 1. | onaj koji nosi zastavu |
| 2. | pren. nosilac ideje; apologet |
| 3. | vojn. a. najniži časnički čin u nekim vojskama b. pov. najniži časnički čin u oružanim snagama Republike Hrvatske (danas više ne postoji) |
Etimologija
✧ vidi zȃstava
