zapútiti se
zapútiti se svrš. 〈prez. zàpūtīm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. zàpūćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zaputiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zaputim |
| 2. | zaputiš |
| 3. | zaputi |
| množina | |
| 1. | zaputimo |
| 2. | zaputite |
| 3. | zapute |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zaputit ću |
| 2. | zaputit ćeš |
| 3. | zaputit će |
| množina | |
| 1. | zaputit ćemo |
| 2. | zaputit ćete |
| 3. | zaputit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zaputih |
| 2. | zaputi |
| 3. | zaputi |
| množina | |
| 1. | zaputismo |
| 2. | zaputiste |
| 3. | zaputiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zaputio sam |
| 2. | zaputio si |
| 3. | zaputio je |
| množina | |
| 1. | zaputili smo |
| 2. | zaputili ste |
| 3. | zaputili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zaputio |
| 2. | bio si zaputio |
| 3. | bio je zaputio |
| množina | |
| 1. | bili smo zaputili |
| 2. | bili ste zaputili |
| 3. | bili su zaputili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zaputi |
| množina | |
| 1. | zaputimo |
| 2. | zaputite |
| glagolski prilog prošli | |
| zaputivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zaputio, zaputila, zaputilo | |
| zaputili, zaputile, zaputila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zapućen, zapućena, zapućeno | |
| zapućeni, zapućene, zapućena | |
Definicija
poći nekim putem; krenuti, uputiti se
Etimologija
✧ za- + v. put
