zàpucati
zàpucati () svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. zàpucān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zapucati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zapucam |
| 2. | zapucaš |
| 3. | zapuca |
| množina | |
| 1. | zapucamo |
| 2. | zapucate |
| 3. | zapucaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zapucat ću |
| 2. | zapucat ćeš |
| 3. | zapucat će |
| množina | |
| 1. | zapucat ćemo |
| 2. | zapucat ćete |
| 3. | zapucat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zapucah |
| 2. | zapuca |
| 3. | zapuca |
| množina | |
| 1. | zapucasmo |
| 2. | zapucaste |
| 3. | zapucaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zapucao sam |
| 2. | zapucao si |
| 3. | zapucao je |
| množina | |
| 1. | zapucali smo |
| 2. | zapucali ste |
| 3. | zapucali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zapucao |
| 2. | bio si zapucao |
| 3. | bio je zapucao |
| množina | |
| 1. | bili smo zapucali |
| 2. | bili ste zapucali |
| 3. | bili su zapucali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zapucaj |
| množina | |
| 1. | zapucajmo |
| 2. | zapucajte |
| glagolski prilog prošli | |
| zapucavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zapucao, zapucala, zapucalo | |
| zapucali, zapucale, zapucala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zapucan, zapucana, zapucano | |
| zapucani, zapucane, zapucana | |
Definicija
| 1. | a. početi pucati (iz vatrenog oružja) b. malo pripucati |
| 2. | žarg. dati se na put, otputiti se u daljinu |
| 3. | žarg. sport promašiti [zapucati jedanaesterac] |
