zvȅknuti2
zvȅknuti2 (koga, što) svrš. 〈prez. -nēm, pril. pr. -ūvši, imp. zvȅkni, prid. trp. zvȅknūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zveknuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zveknem |
| 2. | zvekneš |
| 3. | zvekne |
| množina | |
| 1. | zveknemo |
| 2. | zveknete |
| 3. | zveknu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zveknut ću |
| 2. | zveknut ćeš |
| 3. | zveknut će |
| množina | |
| 1. | zveknut ćemo |
| 2. | zveknut ćete |
| 3. | zveknut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zveknuh |
| 2. | zveknu |
| 3. | zveknu |
| množina | |
| 1. | zveknusmo |
| 2. | zveknuste |
| 3. | zveknuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zveknuo sam |
| 2. | zveknuo si |
| 3. | zveknuo je |
| množina | |
| 1. | zveknuli smo |
| 2. | zveknuli ste |
| 3. | zveknuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zveknuo |
| 2. | bio si zveknuo |
| 3. | bio je zveknuo |
| množina | |
| 1. | bili smo zveknuli |
| 2. | bili ste zveknuli |
| 3. | bili su zveknuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zvekni |
| množina | |
| 1. | zveknimo |
| 2. | zveknite |
| glagolski prilog prošli | |
| zveknuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zveknuo, zveknula, zveknulo | |
| zveknuli, zveknule, zveknula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zveknut, zveknuta, zveknuto | |
| zveknuti, zveknute, zveknuta | |
Definicija
razg. udariti, mlatnuti, zviznuti
Etimologija
✧ vidi zvȇk
