zúriti
zúriti (, u što, u koga) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -rēći, gl. im. -rēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zuriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zurim |
| 2. | zuriš |
| 3. | zuri |
| množina | |
| 1. | zurimo |
| 2. | zurite |
| 3. | zure |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zurit ću |
| 2. | zurit ćeš |
| 3. | zurit će |
| množina | |
| 1. | zurit ćemo |
| 2. | zurit ćete |
| 3. | zurit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zurah |
| 2. | zuraše |
| 3. | zuraše |
| množina | |
| 1. | zurasmo |
| 2. | zuraste |
| 3. | zurahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zurio sam |
| 2. | zurio si |
| 3. | zurio je |
| množina | |
| 1. | zurili smo |
| 2. | zurili ste |
| 3. | zurili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zurio |
| 2. | bio si zurio |
| 3. | bio je zurio |
| množina | |
| 1. | bili smo zurili |
| 2. | bili ste zurili |
| 3. | bili su zurili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zuri |
| množina | |
| 1. | zurimo |
| 2. | zurite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zureći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zurio, zurila, zurilo | |
| zurili, zurile, zurila | |
Definicija
pejor. gledati napadno u što; uporno, netremice gledati u što (nepristojno, besmisleno itd.)
Etimologija
✧ v. zrijeti
